Postoje teme o Hrišćanstvu, Islamu, Budizmu, ali je malo toga pisano o taoizmu, pa ćemo onima koji ga ne poznaju ovu tradiciju predstaviti u narednim redovima, a onima koji ga poznaju približićemo ovu veoma staru tradiciju na svetu. Mislimo da zaslužuje svoje mesto na našoj stranici, budući da je vrlo slična tantričkoj, a bilo bi lepo da iznesete i svoje mišljenje o ovoj temi.
Taoizam se deli na filozofiju u kojoj se pojedinac okreće isključivo sebi i prirodi, a u religiji se pojedinac okreće sebi, prirodi i učitelju.
Za taoizam se ne može pouzdano reći kada je nastao, medjutim, kao i svaki istorijski dogadjaj potrebno ga je smestiti u vremenski kontinuum i odrediti ličnost koja se smatra njegovim osnivačem.
Lao Ce se smatra utemeljivačem taoizma, mada mnogi taoisti smatraju da je on samo preveo govor prirode na govor ljudi.
Kada su pitali Ošoa gde je nastala tantra, on je rekao: “Tantra potiče iz Indije. Ali, ona, zapravo, potiče iz same suštine našeg bića.”
Slično tantri, taoizam je filozofija prirode.Tako da je originalno poreklo taoizma u prirodi.
Prema nekim podacima taoizam se prvi put javio u Kini u 5. veku p.n.e, a za osnivača se smatra Lao Ce, koji je u svom prostornom življenju materijalizovao svoja razmišljanja izložena u delu Tao Te Djing ili Knjiga o putu. Taoizam zaista odgovara vrlo specifičnom načinu mišljenja. Medjutim, kao način života on daleko prevazilazi geografske i vremenske granice.
Sama filozofija potiče iz Kine, a središte taoističke kulture je Wudang planina u središtu istočne Kine. Gde je rodjen Lao Ce i gde je proučavao prirodu ne zna se tačno. Jedni kažu Wudang planina, dok drugi spominju Tibet ili Zapadnu Kinu, severo-istočno od Himalaja.
Za neke je taoziam kineska filozofija, za druge kineska religija, za treće, pak, jedan veliki konglomerat okultnih i alhemijskih obreda. Medjutim, ako ga posmatramo kao filozofiju, konstatujemo da se razvijao zajedno sa Konfucijanstvom; kao religija, zamenio je staru religiju i odupirao se pred navalom Budizma, koji se u Kini javlja negde u 3. veku p.n.e; posmatrano s trećeg aspekta, taoizam vodi poreklo iz doba Žutog cara koji je živeo u 3. milenijumu p.n.e.
Suština problema pri definisanju taoizma je u tome što se ne može odrediti ni kao religija, ni kao filozofija, a još manje kao nauka. On nije doktrina, nije crkva, ne može se svesti na obrede ili nepogrešivu dogmu. On ne pruža moralnu pouku u, nama poznatom, smislu, niti sadrži nepromenljivo učenje ili dogme koje treba bezpogovorno poštovati. Sve je to daleko jednostavnije. Kao i tantra, taoizam je lep cvet u bašti, šolja vašeg omiljenog čaja, poema koja vas je pokrenula, on se nalazi u knjizi koja vam se dopala. Dakle sve je Tao i Tao je ništa.
Osnovni principi taoizma su:
1. Slediti vlastiti put i pri tom se držati zakona prirode i delovati u skladu s njom
2. Taoizam je tradicija koja pojedincu daje izbor da sam pronadje istinu bez uticaja ikoga i ičega, ali da na putu do istine poštuje sklad prirode i da ne ide protiv nje.
3. Yin-Yang je najpoznatiji simbol taoizma – simbol ravnoteže. Da bismo sledili svoj put, moramo shvatiti principe prirode.
Jedan od glavnih principa prirode je ravnoteža. Dve suprotnosti se medjusobno nadopunjuju i na taj način održavaju ravnotežu. Na primer, dan i noć, plima i oseka, vruće i hladno, muško i žensko. Bez postojanja hladnog, ne bismo znali šta je vruće. Bez postojanja dana, ne bismo znali šta je noć. Ravnoteža i balans najvažniji su principi taoizma. Stoga je u životu svakog od nas bitna ravnoteža. Sve što je izvan ravnoteže nije prirodno.
Takodje, jedan od principa taoizma je i nedelovanje ili Wu Wei. Taoizam, po prirodnom načelu, smatra da svaka akcija podstiče kontra reakciju. Sila stvara silu. Stoga se smatra da je važno ne delovati, odnosno delovati u skladu s prirodom, kako bi se izbegla reakcija. Na primer, ne boriti se protiv reke, nego teći zajedno s njom. Voda je čest primer, jer je meka, a jaka. To je bit. Biti mekan i popustljiv, a ipak biti jak.
Ukratko, svi odgovori nalaze se u prirodi. Priroda nam svojim delovanjem pokazuje kako treba da delujemo u svom svetu. Načela taoizma nam nude jedan novi poredak u odnosu prema prirodi i nama samima. Razumeti tao i ući u njegovu suštinu jeste intuitivno i instinktivno iskustvo. Tao je jedan korak, stav, stanje, a ne fond znanja. Spoznati tao znači posedovati neograničenu svesnost u kojoj se briše svaka razlika izmedju objekta i subjekta ili, jezikom psihologije, između „Ја“ i „Ne-Ja“.
“Tao Te Djing” jeste ono što je biblija hrišćanima. Samo što je ova knjiga prevod prirodnih delovanja na ljudski jezik. Napisao ju je sam Lao Ce. On je proučavajući prirodu došao do čitavog niza jedne velike priče koju nam priča priroda. Jedan od glavnih razloga zašto čovek treba da se ponaša u skladu s prirodom je teorija 5 elemenata: vode, vatre, zemlje, metala i vazduha. Od 5 elemenata od kojih se sastoji priroda sastoji se i čovek, i iz tog razloga mi smo povezani s prirodom i treba da delujemo u skladu s njom.
U taoizmu ne postoji bog. Svi smo bogovi. Smatra se da sve religije i filozofije sveta potiču od taoizma, jer je taoizam filozofija prirode, a znamo da manje-više sve religije i filozofije na svetu u sebi sadržavaju neke prirodne principe i zakone.
Ima jedna priča jako stara, a ide ovako. Nekada su svi ljudi na svetu bili taoisti i na svetu je vladala ravnoteža. Ljudi su živeli u skladu s prirodom, a priroda je živela u skladu s ljudima i vladala je harmonija i ljubav. Ljudi nisu imali misli, nego su bili kao životinje, bez problema i loših misli. Jednog dana čovek se udaljio od prirode i počeo je da misli. Kad su prvi put došle misli, došla je i misao o religiji. Tada je nastala religija. Od jedne religije nastalo je više religija, koje su kasnije medjusobno ratovale i tada je ravnoteža prestala da postoji. Ljudi su se podelili.
Ipak, kao i svaka duhovna tvorevina potekla s dalekog Istoka, Taoziam zapadnjačkom duhu i savremenom svetu uopšte predstavlja izvesne, ali ne i nesavladive poteškoće.