Nekada su seksualne žene vladale svetom. Bile su nezvisne, osnažene i predstavljale su utelovljenje ljubavi. Njihova energija je tekla kroz svaku pukotinu zemlje i imala je sposobnost isceljivanja i obnavljanja. Te žene su bile svete prostitutke i vreme je da se ponovo probude.
U starom Sumeru, Mesopotamiji, Egiptu i Grčkoj nije bilo javnih kuća. Umesto toga postojali su Hramovi svetih prostitutki u kojima su živele svete žene koje su bile simbol ljubavi i seksualnosti i imale su najviši duhovni autoritet.
Te žene su bile poznate kao sveštenice ili svete prostitutke.
Unutar tih hramova ljudi su bili očišćeni od ožiljaka od bitaka i nahranjeni božanskom seksualnošću. Uobičajena praksa koja se odvijala u Hramu zvala se “Izuzimanje rata iz čoveka”. Po povratku iz rata, muškarci su bili pozvani da prođu kroz vrata Hrama. Sveštenica bi ih okupala i lečila njihove telesne, emocionalne i duhovne rane.
Proširila bi svoje magnetsko polje kako bi apsorbovala svu ranjenu energiju ratnika, doslovno izvlačeći posledice rata iz njegova sistema. Snagom svoje energije i čistotom svoje ženstvenosti, nežno bi ga vodila nazad, do celovitosti.
Ove seksualne isceliteljke su bile blistave i, zbog svoje moći, čistoće i spremnosti da vole celim telom i dušom, omogućavale su čovjeku da se kroz užitak i molitvu ponovno poveže sa samim sobom i višim silama.
U društvu i porodici muškaraca kojima je služila, na njih se nije gledalo kao na pretnju. Naprotiv. Seksualne sveštenice smatrana su svetima i slavljene su zbog svoje seksualnosti. Muškarci su išli njihov Hram s punim dopuštenjem i blagoslovom svoje porodice, a iz Hrama bi izlazili očišćeni od noćne more rata. Taj proces je bio prirodan i bitan deo života.
Sveta prostitutka nije bila sramoćena, smatrana žrtvom ili “prisiljavana na prostituciju”. Ona je dobrovoljno preuzela službu sveštenice.
No, biblijski patrijarsi smatrali su ove žene nemoralnim i kad su patrijarsi zavladali svetom, sveštenice su sistemski zamenili sveštenice. I, dok je svet Svete Prostitutke smatrao ljubav, ljubaznost i senzualnost nužnim elementima za održavanje ravnoteže i zdravog života, svet bez nje postao je odvojen od Boga.
Kako bismo obnovili ravnotežu, našu vlastitu vitalnost i sposobnost za radost, moramo ponovno probuditi Svetu Prostitutku u sebi i vratiti je na njeno pravo mesto. Ona nas podseća da je ljudska seksualnost neposredno povezana sa uravnoteženim osećajem sebe i da treba slaviti telesni užitak. A ova spoznaja ima potencijal da obnovi celokupno savremeno društvo.
Sveta prostitutka je uspavana hiljadama godina. Njeno ponovno buđenje neće biti lako, ali “put od hiljadu milja počinje prvim korakom” (kineska poslovica). Nije nemoguće učiniti da ženska seksualnost i njena inherentna dobrota ponovo postane najvažnija za telesnu i duhovnu dobrobit čovečanstva.
Anaija Sofija