“Ali umetnost ide dalje od običnog ljudskog vidjenja. Zato postoje strane života o kojima samo umetnost ima pravo da govori. Jedna od tih strana je ljubav. Samo umetnost zna da se približi ljubavi, samo ona zna da govori o njoj. Ljubav je uvek bila i jeste glavna tema umetnosti i to je sasvim razumljivo. U njoj se stiču sve niti ljudskog života, sve emocije; kroz ljubav čovek dolazi u dodir s budućnošću, večnošću, rasom kojoj pripada, prošlošću čovečanstva i njegovom budućom sudbinom.
U susretu polova, u njihovoj medjusobnoj privlačnosti velika je tajna života, tajna stvaralaštva. Odnos skrivene strane života prema neskrivenoj, odnosno isppoljavanje stvarnog života u našem, prividnom, posebno se jasno oslikava u toj večno neshvatljivoj oblasti odnosa medju polovima. Obično se odnosi muškarca i žene shvataju kao nužnost koja nastaje iz potrebe produžavanja ljudske vrste na zemlji. Rodjenje je raison d’etre ljubavi s religioznog, moralnog i naučnog gledišta. Ali u stvarnosti, kreacija se ne sastoji u samom produžavanju života, već pre svega i iznad svega u kreaciji ideje.
Ljubav je velika snaga koja proizvodi ideje, budi stvaralačku sposobnost čoveka. Kad se ujedine dve snage koje su sadržane u ljubavi – snaga života i snaga ideje – čovečanstvo će svesno krenuti ka svojim ‘višim sudbinama’. Zasad to oseća samo umetnost. Sve što se o ljubavi govori realistički uvek je grubo i plitko. Ni u čemu se tako jasno ne izražava razlika izmedju dubokog ‘okultnog’ shvatanja života i površnog ‘pozitivističkog’ kao u pitanjima ljubavi.”
P. D. Uspenski