Svetkovina

Sišli smo s uma u sjajan dan,
Providan, dubok, – nama, draga, znan,
I svetkovasmo ocepljenje to
Od muka, sumnje, vremena i sto
Râna, što krvave ih vređao je svet, –
Ljubavi naše plav i nežan cvet.

I opet sila zgrnulo se sveta
U bolnički nam mirisavi vrt;
Posmatra gde se dvoje dragih šeta
Srećno, i hvale onaj život krt
Što ostavismo. daleko od njih
Sad smo, a oni žale mir naš tih.

Oni baš ništa nisu znali šta
Dovede tu nas. U cveću smo išli
Slaveći strasno osećanja ta
Zbog kojih lepo sa uma smo sišli.
U novom svetu dobro nam je sad,
A svet o njemu dobro i ne sluti

Sumnja u ljubav – najteži nam jad –
Min’o, i čase blažene ne muti.
Iz prošlih dana ljubav i znak njen
– Spojenost srca — ostala nam još;
Naš život ovde svetao je tren,
Srdačan, krotak. Onaj život loš

U kome znanci, rodbina ostaju,
Nevinost našeg ne poznaje sveta;
Životno vino, srž nedostaju
Njima, a glava njihova im smeta.
A naših srca jedan isti zvuk
Beleži draži i vremena huk.

Jer mi smo davno, verna draga, — je li? —
Iskidali konce što nas vežu
Za prostor, vreme, tonove i boje,
– Lance života što zveče i stežu, –
Jer mi smo, možda, sami tako hteli,
Rad ljubavi nam i rad sreće svoje.

I gledaju nas zato što idemo
U košuljama belim parkom ovim,
Gde bolnički se miris širi jak;
Ne znaju draži sa životom novim,
Ljubavi naše neumrle znak.
… Gle! očima im trepti rosa nemo…

Sima Pandurović

I lišće požuti najdraže moje

I lišće požuti najdraže moje.
sve na ovom svetu određeno traje.
Ali neko odozgo sve uravnoteži –
da se primi koliko se daje.

Željko Krznarić

Ljubav je strast

Život se meri trenucima koji oduzimaju dah. Ljubav je strast. Opsesija. Neko bez koga ne možeš živeti. Neko zbog koga ti se vrti tlo pod nogama. Pronađi nekoga koga ćeš ludo voleti i ko će isto tako voleti tebe. Slušaj svoje srce. Život bez toga nema smisla. Putovati kroz život bez prave ljubavi je kao da uopšte nisi ni živeo. Moraš pokušati! Jer ako ne pokušaš, onda nisi ni živeo.

nepoznati autor

Nikad ne treba očajavati

Nikad ne treba očajavati, kad se nešto izgubi, osoba ili radost ili sreća; sve se još divnije vraća. Što otpasti mora, otpada, što nama pripada, uz nas ostaje, jer sve se po zakonima odvija, koji su veći od naše spoznaje i s kojima smo samo naočigled u suprotnosti. Treba u sebi živeti i na celi život misliti, na sve svoje milijone mogućnosti, širine i budućnosti, naspram kojih ne postoji ni prošlo niti izgubljeno.

Rajner Marija Rilke

Habanera

Ljubav je buntovna ptica
koju ništa ne može pripitomiti.
Zaista je uzalud dozivati je
ako nas ona treba odbiti.
Ništa tu ne pomaže, pretnje ili molitve –
on govori, dok ona na to ćuti:
“Neko drugi mi se više sviđa.
Taj drugi ništa ne govori, ali mi se sviđa…”
Ljubav! Ljubav! Ljubav!

Ljubav je cigansko dete,
ono nikad, nikad nije poznavalo zakon:
Ako me ne voliš, ja volim tebe.
Ako te ja volim, čuvaj se!
Ako me ne voliš,
ako me ne voliš, ja volim tebe!
Ali ako te ja volim,
ako te volim, čuvaj se!

Ptica za koju veruješ da si je zaskočio
raširi krila i odleti.
Ljubav je daleko, možeš je čekati, a kad je ne čekaš više, ona je tu!
Posvuda oko tebe, brzo, brzo
ona dođe, zatim ode, a posle se ponovno vrati.
Veruješ da je držiš,
ona te izbegava,
vjruješ da je izbegavaš,
ona te drži.
Ljubav! Ljubav! Ljubav!

Ljubav je cigansko dete,
ono nikad, nikad nije poznavalo zakon:
Ako me ne voliš, ja volim tebe.
Ako te ja volim, čuvaj se!
Ako me ne voliš,
ako me ne voliš, ja volim tebe!
Ali ako te ja volim,
ako te volim, čuvaj se!

nepoznati autor

Prevedi »