Seksualna energija nije vezana samo za seks

Iako se prema hrišćanskom pogledu na svet prepuštanje užicima osuđuje kao grešno i nemoralno, te se smatra dokazom slabosti duha, prema drevnim duhovnim učenjima sa Istoka upravo je prepuštanje čulnim užicima nezaobilazna stepenica u ostvarivanju duhovnoga rasta.

Prema hinduističkoj filozofiji, kama (što na sanskrtskom jeziku označava seksualnu želju) prvi je i najniži od četiri ciljeva koji moramo ostvariti na svom duhovnom putu ako želimo dalje da se razvijamo. Tek kad zadovoljimo čulne užitke, kažu istočnjački mudraci, moći ćemo da se ostvarimo i u društvenom kontekstu, da živimo u skladu sa svrhom naše sopstvene inkarnacije (darma) i da konačno izađemo iz samog inkarnacijskog ciklusa (mokša).

Čulni užici najčešće se vezuju za seksualni čin. I zaista, seksualna energija je ključna za našu sposobnost iskušavanja užitka, ali ona nije isključivo vezana za seksualno zadovoljstvo, nego je puno šira i u sebi integrše celi spektar udobnosti. Uz zdravu seksualnu energiju sposobni smo da uživamo i u dobroj hrani, prijatnoj muzici, lepom i skladno uređenom domu, u harmoničnim odnosima s partnerom, prijateljima i sličnom.

Slatkoća života

Centar seksualne energije smeš­ten je u drugom energetskom centru u telu, u području reproduktivnih organa. To je ujedno i centar svih naših odnosa, jer se pomoću njegove energije spajamo s drugim ljudima, uspostavljamo odnos sa sobom i svojim telom, kao i sa svime što nas okružuje. Drugi energetski centar poznat je i pod nazivom svadistana, što u doslovnom pjevodu sa sanskrta znači uzeti i popiti slatkoću života. U tom nazivu sažeta je sama bit druge čakre i seksualne energije koja je u njoj koncentrisana. Naime, užitak možemo iskusiti tek u odnosu sa nekim ili nečim, to jest uzimamo ga iz odnosa.

No, da bismo u takvom odnosu istinski uživali, on mora biti kvalitetan. Moramo i sami biti sposobni da se prepustimo finim emocijama koje se u njemu bude, te da ih slobodno i nesputano izrazimo. Naše emocije su fluidne i kad im se prepustimo, kao da i sami gubimo formu. U duhovnosti, emocije simbolizuje voda, a upravo je to elemenat koji se vezuje za drugu čakru. I zato, u trenutku doživljaja užitka u pravom smislu uzimamo i pijemo slatkoću života.

Kada se razvija impuls za užitkom?

Impuls za užitkom jedan je od bazičnih impulsa sa kojim se svi rađamo. Svaki čovek u interakciji sa svetom želi da iskusi zadovoljstvo, a to je glavni raz­log zašto ulazimo u odnose. Ali, velikom broju ljudi to ne polazi za rukom, pa u odnosima iskušavaju neku vrstu bola jer su svoj impuls za zadovoljstvom potisnuli i nikada ga nisu razvili do kraja.

Procenjuje se da se impuls za zadovoljstvo aktivira otprilike u šestom mesecu života. Do tada dete uglavnom leži i njegova percepcija je sužena, ali kad počne da se podiže i da uočava oblike i ljude u svom okruženju, dete počinje da gradi odnos sa onim što percipira. Stvaranjem i razvijanjem odnosa razvija se i drugi energetski centar i tako se aktivira potreba za udobnošću.

Pravilno roditeljsko vaspitanje je ključno

Da bi detetov sistem bio u stanju da integriše energiju zadovoljstva, to jest da bi dete moglo da doživi impuls za zadovoljstvom, potrebno je da mu neko spolja, a to su najčešće roditelji, potvrdi da je ovo osećanje u redu. Ako roditelj pozitivno reaguje na detetove potrebe i na adekvatan način ih zadovoljava (na primer, zagrljajem, igračkom i slično), dete će taj čin protumačiti kao potvrdu ispravnosti svoje želje za ugođajem i ugođaj će postati sastavni deo njegovog sistema.

Čak i ako roditelj ne udovolje svakoj detetovoj želji, ali mu na adekvatan način daju do znanja da je iskazivanje potrebe za zadovoljstvom u redu, dete će i dalje biti sposobno da integriše energiju ugođaja u svoj sistem i da razvije impuls za užitkom. Takav impuls može postati glavna pokretačka sila u detetovom životu i može da mu donese ispunjenje na svim životnim planovima.

Saboteri užitka i ljubavi

Ali, ako su nas roditelji prilikom iskazivanja potreba za užitkom ignorisali, te su se sa ljutnjom, prekorom ili na drugi neadekvatan način odnosili prema našim željama, na energetskom nivou zaključićemo da je iskušavanje zadovoljstva loše i nepoželjno, pa će takvo uverenje postati deo naše biologije. Svaki put kad se taj impuls u nama probudi, on će naići na blokadu u našem drugom energetskom centru i tad ćemo umesto lepih i ugodnih emocija doživeti ljutnju, bes ili tugu. Zato ćemo i kao odrasli celu svoju životnu strukturu izgraditi tako da će u njoj biti vrlo malo mesta za zadovoljstva. Podsvesno ćemo se preopteretiti obavezama, ne ostavljajući prostora za opuštanje i uživanje. Biraćemo poslove koji su teški ili koje ne volimo i zato ćemo ih samo odrađivati ili ćemo se zaglaviti u lošem emocionalnom odnosu u kojem ćemo umesto lepote i užitka doživljavati samo bol.

Iako ćemo na racionalnom nivou želeti da iskusimo užitak, pa ćemo i svesno preduzimati akcije da bismo ga ostvarili, usled zakona privlačenja koji deluje prema programima usađenima u drugom energetskom centru, naši potezi će najčešće privlačiti još više bola. Ako nam se i pruži mogućnost da iskusimo lepotu i užitak, zbog nesposobnosti našeg nervnog sistema da ih propusti, automatizmom ćemo ih od sebe odbaciti.

Mnogi ljudi godinama sanjaju ostvarenje kvalitetnog emocionalnog odnosa, ali kad se u njihovom životu konačno pojavi osoba s kojom bi mogli da iskuse lepotu i zadovoljstvo, sami je svojim postupcima nesvesno guraju od sebe.

Demonizacija tela

Kakav ćemo odnos razviti prema užitku velikim delom zavisi od odnosa koji smo kao dete stvorili prema vlastitom telu koje upoznajemo u prvim godinama života. Istražujući svoje telo, spoz­najemo da dodirivanje pojedinih njegovih delova donosi veće zadovoljstvo od dodirivanja nekih drugih delova. Dodirom, dakle, učimo da prihvatamo užitak i zadovoljstvo.

Iako u ovakvom ponašanju nema elemenata seksualnosti (jer deca za to nemaju kapacitet), takav čin roditelji neretko osuđuju. Uveravaju dete da je takvo ponašanje loše i pogrešno, te mu na razne načine sugerišu da diranje nekih delova tela nije poželjno. Time se u drugom energetskom centru, centru užitaka, stvara još veća blokada.

Seksualne frustracije

Iako je sve ovo posebno naglašeno u porodicama koje su izrazito religiozne, niko od nas, bez obzira kakav nam je odnos prema religiji, nije u potpunosti pošteđen njenog pogleda na svet. Cela naša zapadnjačka kultura izgrađena je na konceptu da je uživanje u vlastitom telu i seksualnosti nemoralno. Deo tela ispod pupka se demonizuje i zato često na osnovnom nivou imamo velike poteškoće da prihvatimo ovaj deo tela.

Stidimo ga se, pokrivamo ga, doživljavamo nelagodu kad moramo da ga imenujemo i često osećamo da činimo nešto loše ako ga i kao odrasli dodirujemo u cilju doživljavanja zadovoljstva.

Kad svesno pokušavamo da se prepustimo užitku, često umesto toga doživljavamo frustraciju (koja mnogo više pogađa žene, kojima društvo nameće daleko veća ograničenja po pitanju uživanja i seksualnosti). Ako se predamo seksualnom užitku na društveno neprihvatljiv način (pre ili izvan braka, s većim brojem partnera i slično), zbog već postojećeg osećaja krivice često sami sebe na razne načine kažnjavamo.

Iskrivljeni oblik užitka

Na ovaj način naše društvo (zajedno sa roditeljskim odgojem koji je i sam uslovljen društvenim vrednostima) postaje glavni uzrok problema koje doživljavamo kad je u pitanju naš seksualni život, a neretko i uzrok mnogih polnih oboljenja.

Moralne norme društva koje podstiču potiskivanje seksualne energije uzrok su i većine društvenih anomalija u vezi sa seksualnošću, od kulta seksa, koji se u medijima gradi još od seksualne revolucije, preko promiskuiteta, seksualnog nasilja i pornografije, pa sve do pedofilije. Sve ove pojave nisu neočekivane ako znamo da smo prisiljeni da potiskujemo svoje urođene instinkte i da će oni, pre ili kasnije, početi da se ispoljavaju u svom iskrivljenom obliku.

Život s pola pluća

Potiskivanje seksualne energije i blokada drugog energetskog centra jedan je od glavnih uzroka našeg življenja sa pola pluća. Baš kao što zbog nametnutih moralnih vrednosti ne možemo da se prepustimo seksualnom činu, koji predstavlja manifestaciju života u malom, tako zbog potisnute energije užitka nismo u stanju da se prepustimo ni životu, a često se usled toga, plašimo i smrti.

Umesto poverenja u život i entuzijazma koji se spontano rađaju kad doživljavamo zadovoljstvo, razvijamo sarkazam, kontrolu i malodušnost i tako propuštamo da iskusimo svu lepotu života.

Hara – centar svesnosti

Za razliku od zapadnjačkog insis­tiranja na moralnoj čistoti, životne filozofije sa Istoka užitak vide kao nezaobilaznu stepenicu u duhovnom rastu, pa tako vrhunski užitak znači blaženstvo, a seksualna ekstaza nam neposredno pomaže da i u ovoj dimenziji postojanja dotaknemo nebo. Prema taoističkoj filozofiji, dva centimetra ispod pupka smeštena je hara, koja predstavlja sam centar naše svesnosti i mesto gde se spajamo s neograničenom količinom energije i sa višim nivoima svesti. Zahvaljujući otvorenoj hari, ostvarujemo energetsku nezavisnost, postajemo sposobni da upravljamo svojom energijom i da je usmeravamo ka naviše.

Ovo jasno govori zašto je otvorenost drugog energetskog centra toliko bitna ne samo za kvalitetan život u ovoj, materijalnoj dimenziji, već i za naš kompletan duhovni put. Da bi ovaj centar bio zdrav, energija kroz njega mora slobodno da teče. Ako je blokiramo, ako potiskujemo svoj prirodni instinkt za užitkom, ne samo da će nam život biti prožet bolom, već i naša svesnost neće moći da se razvija.

Otpuštanjem svoje seksualne energije, oslobađanjem prirodnih impulsa za užitkom koji su s njom u vezi, konačno izlazimo iz začaranog kruga i postajemo kreatori svog života.

(Sensa)