“…Osnovna tema koju simbolizuje Hiron jeste pomirenje i isceljenje fundamentalnog rascepa između našeg instinktivnog dela i naše spiritualnosti. Ovo, zauzvrat, sluzi kao prototip za mnoge druge opozicione parove koje treba da pomirimo u našoj psihi. Ovaj rascep je počeo da biva institucionalizovan kad su patrijarhalne socijalne i religijske forme zamenile svoj raniji matrijarhalni duplikat, koji je vladao do vremena kad su većinu helenskih mitova formulisali Hesoid i Homer, oko 750. godine p.n.e. Nekad je u oblastima koje danas uključuju Evropu i Bliski Istok Velika majka bila sinonim plodnosti i instinktivnog života, a gušenje njenog obožavanja dovelo je do toga da su teme emocija i instikata postale obezvredjene. Sa napretkom religija svet osećaja biva potisnut u carstvo đavola – neprijatelja Boga. Mi smo ostali ovako podeljeni protiv nas samih, ali ako želimo da izlečimo taj rascep, moramo pozvati mitski lik Hirona, moramo kopati dublje i gledati daleko unazad, do vremena paleolita i odbora ljudske svesti…” 

Melani Rajnhart 

“Hiron je otkriven 1977 god., dosta kasno u odnosu na druga tela. Hiron je mala planeta (planetoid) koja se nalazi između Saturna I Urana, što ukazuje na njegovu “bogatu” astrološku simboliku, a ciklus kretanja ovog tela iznosi 50 godina. 

Prema Robertu Grejvsu, ime Hiron izvedeno je od reči cheir, što znači šaka, i reči centron, što znači koza, pa već na samom startu ispitivanja značenja Hirona dolazimo na maglovit teren istraživanja, na kojem se prepliću božanstva polučoveka i poluživotinje. Ukoliko prihvatimo da je reč Hiron etimološki ispravna, zbunjuje nas da li je u pitanju čovjek-konj, poznat u grčkoj mitologiji kao kentaur, ili je u pitanju čovek-jarac, kao što je to bio mitološki Pan. Takodje, Hiron se često zamenjuje jednorogom. U svakom slučaju, priče u kojima se prikazuju poluživotinjski oblici ili pretvaranja bogova u životinje veoma su stare i ovi mitovu su, prema Grejvsu nastali oko 1.500 godine p.n.e.

Prema Berosusu, najstariji mitovi dolaze do nas uveliko izobličeni, mada oni mitovi u kojima se spominju poluanimalna božanstva uvek predstavljaju semena bogata informacijama o prvobitnim civilizacijama. Hironovo drevno poreklo povezuje se i sa motivima vode, jer je bio oženjen vodenom boginjom, s kojom je dobio kćerku Teu, a najstariji mitološki likovi, nastali pre Nojeve barke i Velikog potopa, izranjaju iz vode. Takođe, o ekstremnoj starosti ovog mitološkog lika govori i njegova loza predaka. Njegovi baba i deda su Uran i Gea, a roditelji Hronos i Rea, a Hiron je nastao iz nezakonite veze Hronosa (Saturna) i Ree, koji je, da bi oplodio Reu, uzeo oblik konja i morske nimfe, Filrije. Dakle, dualizam Hironovog značenja je naglašen.

Hiron je bio kralj i sveštenik kentaura iz Trakije. Bio je izrazito vešt u lovu, ratovanju, muzici, astrologiji. i medicini. Osnovao  je Asklepijan, drevni isceliteljski hram. Spominje se u mitovima kao učitelj velikih heroja poput Ahileja, Orfeja, Jasona, Herkulesa, Peleja i drugih. U vezi s tim posebno je zanimljivo da su svi oni imali dodira s podzemnim svetom Hada.

Zanimljivo je napomenuti da otkrićem Hirona kasnih sedamdesetih godina 20. veka u zapadnoj civilizaciji dolazi do popularizacije alternativne medicine i borilačkih veština, kao i do ekspanzije astrologije.

Najzanimljiviji deo mita o  Hironu je onaj o njegovoj smrti. Naime, pri progonu kentaura, Hiron je ranjen otrovnom Herkulesovom strelom i pri tom je zadobio ranu zbog koje je trpeo nepodnošljiv bol. Što je najgore, on nije mogao ni da umre, jer je bio besmrtan. Ali, ne mogavši da izdrži bol, Hiron se odriče svoje besmrtnosti, pod uslovom da Zevs oslobodi okovanog Prometeja (kažnjenog jer je ukrao vatru bogovima i dao je ljudima). Zevs pristaje na “pogodbu” i nalaže Hironu da siđe u Had. Hironova smrt i simbolika su semantički višedimenzionalne.

Na kolektivnom nivou, Hiron je, dobrovoljno se predavši Zevsu i smrti i, time, oslobodivši vatru iz podzemlja, učinio da ljudska vrsta može da nastavi da koristi moć vatre (duha i intuicije). Ovaj gest žrtvovanja zarad većeg dobra ljudi pandan je iskupljenju Hrista na Krstu, ali Hironovo žrtovanje ne ogleda se u masovnom nametanju krivice kao što je to, nažalost, u hrišćanstvu), već, naprotiv, u oslobođenju od straha, nakon čega se dolazi do spoznaje smisla  transformacije, pa i same fizičke smrti.

Na kulturnoj ravni, otkriće Hirona je uticalo na “oslobadjanje” i masovnu dostupnost nekadašnjih ezoterijskih tajnih učenja. Ona su danas oko nas, a takve okolnosti nas guraju u svesne izbore – ignorisati ih ili ih prihvatiti.

Hiron je maskota i vladar tumačenja astrologije, tarota, hiromantije, on je “nevidljiva ruka” koja vodi tumača i njegova tumačenja. Hiron nam nudi jasnu vezu izmedju naših svakodnevnih aktivnosti i drevne mudrosti, te je stoga važan pre svega za one koji idu spiritualnojm stazom. Hiron nam pokazuje kako da spojimo dve hemisfere mozga, kao i svaku drugu vrstu dualnosti. Hiron u horoskopu opisuje našu najdublju psihološku ranu i jasno ukazuje na načine njenog isceljenja. Hiron predstavlja ključ za naše životno traganje, jer on nam otkriva stazu koja vodi ispunjenju naše lične sudbine. Hiron je mesto gde se ukrštaju dimenzije realnosti.

Prema ostalim spoljnim planetama Hironova energija se ispoljava kao vodič do usklađivanja sa principom sinhroniciteta (Uranom), mističnim iskustvima (Neptunom) i tansformacijom (Plutonom). Hiron vlada rastom od jednog do drugog energetskog plana: usklađuje lične planete sa spoljašnjim, tako da energije vibriraju u skladnom sazvučju. On uspostavlja energetski i vibratorni kontakt zemlje i neba, i utiče na način podizanja vibracije našeg enegretskog tela, koju prati određeni kvalitet svesti. U arhetipskom pogledu,

Hiron je učitelj onim ljudskim arhetipovima kojima je zadatak da borave u Zeusovom i Hadovom carstvu, poput Dionisa, Persefone, Hefesta i drugih. Hiron predstavlja proces transformacije. On je kentaur – polučovek polukonj (malo drugačije struktuiranog od Ganeša – čoveka slona) gde se dva elementa, životinjski i ljudski sreću u predelu solarnog pleksusa. Bazično značenje Hirona ukazuje da čovek, da bi iscelio svoju najdublju ranu, mora da zaroni u podzemno carstvo podsvesti.

Hiron je, kao što je pomenuto, oličen i u slici jednoroga ili pegaza. Beli konj sa rogom na mestu trećeg oka takođe otvara simboliku kojom vlada ovaj arhetip proroka. Napuštanjem Zemljinih kapija Jupitera I Saturna kroz vizije sedme čakre uspostavlja se most ka nebeskom Uranu, ka ritmovaima Urana, Neptuna i Plutona, kako je to nazvao Jung.

Snažno utemeljenje Hirona u kolektivno nesvesno rezultira povremenim bljeskovima u svesti, npr. kroz umetnost. Kod nas on izranja u čuvenom stihu narodne pesme pola pije pola Šarcu daje. U tom svetlu možemo da se zapitamo: kakav je most Marko Kraljević predstavljao za srpski narod?

Veoma zanimljivo je dovođenje u vezu Hirona i zlatnog runa, koje dublje otvara značenje Hirona na individualnom nivou. Hiron predstavlja proces vođen određenom energijom, koji je motivisao Jasona i njegovih 50 mesečevih vojnika, zajedno s Medejom. To je onaj alhemijski proces transformacije, a Hiron upravlja tim procesom tako što od kruga (kružne energije) stvara spiralu.

Hiron se smatra i zaštitnikom alternativne medicine, posebno primenom energija u isceljivanju. To je zato što je njegov najveći kvalitet u tzv. kirotičkoj energiji koja transformiše električnu energiju Urana i materiju Saturna u oba smera. Hiron upravlja fuzijom tela i uma, a njegova kirotička energija predstavlja novu paradigmu lečenja, što otvara nova polja mnogih homeopatskih pristupa poput energetskih terapija, vibracionih metoda, uticanjem misli na kreiranje realnosti, vizualizacije i drugih.

Suština njegove povezanosti sa energetskim terapijama je u tome da upravo kirotička energija uspostavlja energetski i vibracioni most između vibracije zemlje (tela) i vibracije neba (duha). U skladu s tim, otkriće Hirona ukazuje na to da se ljudi sve više okreću izučavanju ostalih dimenzija postojanja, kao što je naše energetsko telo.”

Barbara Klou