Odnosi su ponekad teški i izazivaju naše najdublje rane. Mogu izazvati intenzivne osećaje odbačenosti, napuštenosti, nesigurnosti i preplavljenosti. Nesvesno želimo da naš partner bude i naš roditelj, pružajući nam bezuslovnu ljubav, prisutnost i pažnju koju nismo u potpunosti dobijali u djetinjstvu. Želimo da se konačno osetimo viđenima, želimo da nas čuju i da se naše potrebe usklade i zadovolje. U tome nema ničeg lošeg, ali postaje izazovno kad u vezi nema svesti ili ranjivosti oko ove duboke čežnje.

Šta ako bismo, umesto da svog partnera pretvorimo u neprijatelja, mogli s ljubavlju da tražimo ono što nam treba, da nas vide i da nas čuju? Šta ako bismo, umesto da svog partnera pretvorimo u spasitelja, mogli da pronađemo načine na koje možemo da stvorimo sigurnost i radost za sebe. Naši odnosi bi se potpuno promenili. Egoične samozaštitne mehanizme zamenilo bi iskreno srce koje duboko otkriva meku nežnost u sebi.