Ljubomora nije ljubav
Vi volite neku osobu – makar mislite da je volite… Ali, ako je stvarno volite, onda je nemoguće da ste ljubomorni. Ako otkrijete da ta osoba voli nekog drugog, vi ćete biti sretni: vi volite tu osobu i sve što želite je da je učinite srećnom. Vi se nećete osećati ljubomornima; naprotiv, osetićete zahvalnost prema osobi koja je vašu ljubav učinila srećnom. Osetićete veliko prijateljstvo. To je istinska ljubav, koja je zaista retka prilika.
Posedovanje nije ljubav
To što postoji u ime ljubavi je samo ideja. Ako “volite”, znači da posedujete tu osobu. Kad “volite” neku osobu znači da ona ne može voleti nikog drugog. Ako voli drugog, ona vas vređa, dokazuje da ste manje vredni, da postoje bolji ljudi, ljudi koji se mogu voleti više od vas. To vređa vaš ego, povređuje vašu posesivnost, vašu monopolističku ideju. A to je u suštini kukavičluk, jer vi ne pokušavate na neposredan način da se suočite s činjenicom o vašoj ljubavi. Nije pitanje da li vaša ljubav voli nekog drugog; pitanje je da li vi volite tu osobu? A vi neste dovoljno hrabri da se suočite s tim pitanjem. To je pravo pitanje koje treba da se postavi. Ako volite nekoga, daćete mu slobodu. Ljubav dopušta da osoba koju volite radi šta god oseća da treba. Sve što oseća da joj može doneti blaženstvo je njen izbor.
Ljubav je sloboda
Ako volite neku osobu, onda se ne mešajte u njenu privatnost. Ostavite privatnost te osobe netaknutu. Ne pokušavajte da se ogrešite o njeno unutarnje biće. Ne pitajte je gde je bila, s kim i zašto je došla kasno. To je njen život. Ne proveravajte njen telefon, ne gledajte u njen novčanik, niti u dnevnik. To je ružno. Umesto toga, suočite se sa sobom. U suprotnom, vi ste kukavica. A ako to sakrijete, vi stvarate toliko gneva zbog ljubomore, da i zaboravljate da je to kukavičluk. Dakle, najpre raščistite sa sobom da li zaista volite tu osobu ili ne. Ukoliko dođete do odgovora da vi, ustvari, volite sebe, to će vam doneti nevolje. Čak i sitnica može pokrenuti lavinu nevolja.
Ja ne mogu da zamislim dve osobe koje se vole da se posvađaju, da jedno drugom nešto nametaju, da jedno drugo sputavaju u bilo čemu. Osnovni zahtev ljubavi je prihvatanje. Ljubav nikad ne pokušava da menja drugu osobu na osnovu vlastite zamisli kako bi ta osoba trebalo da se ponaša. To je zlostavljanje i takva vrsta “ljubavi” je prisutna svuda u svetu. Ljudi koji zlostavljaju osobu koju misle da vole, doživljavaju tu osobu kao marionetu. Tako se stvaraju neprekidni sukobi, patnja i bol.
Prava ljubav je bezuslovna
Ako volite, onda nema potrebe za uslovljavanjem. Ako ne volite, ko ste vi da postavljate uslove? Ako volite, onda nema uslovljavanja. Ako ne volite, ta osoba je za vas niko i nema potrebe za uslovljavanjem. Čovek treba da se veoma iskreno i pošteno suoči sa svojim osećanjima, a to će vas odvesti na pravi put.
Život nije težak – mi ga takvog činimo jer smo kukavice: ne vidimo stvari za koje znamo da postoje. Uvek je lako da se suočimo sa stvarnošću. To vas čini bezazlenim i nepotrebne složenosti se ne ukazuju. U suprotnom ćete živeti u mašti da volite i da možete umreti za drugu osobu. Samo pokušajte da uvidite šta zaista postoji i u vama i ljubomora će nestati. A s ljubomorom će nestati i vaša ljubav. Ali to je dobro, jer šta ima u ljubavi koja je puna ljubomore, koja nije ljubav? Ako ljubomora iščezne, a ljubav i dalje ostane, vi tada u vašem životu posedujete nešto što zaista vredi imati.